Lica:
- SUZANA, djevojčica 13 godina,
- ŽANA, Suzanina najbolja drugarica, 13 godina,
- BADŽA, budući moreplovac, 12 godina,
- DAVEŽ, dječak iz njihovog razreda,
- MAJA-Prst, susjetka, 13 godina,
- NEDA-Nokat, njena nerazdvojna drugarica,
- PAHULJICA:, lik iz Suzanine mašte.
PRVA SLIKA
Bašta pred kućom Suzaninih roditelja, suncobrani, par stolica za plažu, cvijetni grmovi. Lijevo je izlaz na ulicu, a desno ulaz u kuću. Suzana potrbuške leži na ćebencetu i čita neki časopis za mlade. S kasetofona iza nje čuju se zvuci neke popularne melodije. Zvoni telefon.
1. Pojava
SUZANA, potom ŽANA
SUZANA (isključi kasetofon i uzme mobilni telefon): Da?... Ej, ćao mama!... Dobro sam, evo učim... Da, mama... Da, mama... (slaže facu dosade)... Da, mama, ne sekiraj se! Sve je pod kontrolom... Da, mama, sve ću pojesti... Da, mama, lijepo ću se obući... Da, mama, pazit ću preko ceste... Da, mama, ćao mama!... (baci telefon kraj sebe, ustane, gleda u telefon, pa drekne)... Ne, mama! Ne, mama!... Uf!
ŽANA (ulazi veselo): Ćao, ljutice! S kim se to svađaš?
SUZANA: Sa mamom!
ŽANA: Pa, gdje ti je mama?
SUZANA: Na poslu... (pokaže prstom na telefon)... Sad me je zvala.
ŽANA: Znam kako ti je. I mene je moja Persa maločas davila.
SUZANA (još uvijek ljuta):Dosada dosadna! Nemoj, ovo, nemoj, ono, uradi ovo, uradi ono, kao da sam robot!
ŽANA: A žale se kako su im male plate. Kada bi prestale samo da telefoniraju po dva-tri puta, uštedjele bi mnogo i imale dobru platu.
SUZANA (sjedne umorno): E, moja Žana, tebi je lakše, ti imaš brata, pa tu muku sa njim dijeliš.
ŽANA: Ma kojeg brata, ne zovu ga badava Davež. Pola sata sam izlazila iz kuće, te „gdje ćeš“, te „kako ćeš“, te „zašto ideš“, pitanjima nikad kraja.
SUZANA: Ma ja bih se na to navikla, ali na ovo ...(opet pokaže prstom na telefon)... ne mogu, pa me ubij!
ŽANA: Gdje su ostali?
SUZANA: Ne znam ...(gleda na sat)... Ti si, u stvari, malo poranila. Doći će.
ŽANA: Ej, čula sam dobar fazon. Pregleda doktor pacijenta, u stvari mjeri mu puls ... (uzme Suzaninu ruku i „mjeri“ joj puls, gledajući u svoj sat )... Dugo gleda na sat, pa će ti na kraju: „Znate šta, ili ste vi mrtvi ili je meni stao sat!“
SUZANA (smije se veselo): E, ta ti je dobra!
ŽANA (naglo se uozbilji, pa u povjerenju): Vidjela sam ga!
SUZANA: Dejana?... Gdje?... Kada?
ŽANA: Polako, bre, nismo na kvizu. Jutros u parkiću je igrao košarku sa onim budaletinama iz VIII-3, ona ga je čekala strpljivo i zaljubljeno čuvala njegov gornjak.
SUZANA: Duks?
ŽANA: Svejedno.
SUZANA: Koza!
ŽANA (razočarano): Zašto? Ima cura pravo, nije on moje vlasništvo.
SUZANA: Ja bih joj oči izvadila... one... one... ovolike, k'o u slona!
ŽANA: Njemu se sviđaju.
SUZANA: Ma ko ga šiša?! Možda je i bolje tako, zar ne? Bolje da je na vrijeme otkrio svoje pravo lice, nego da si se skroz zatreskala.
ŽANA: U tome i jeste problem... Ja sam se skroz zatreskala.
SUZANA: Ma proći će te to brzo, vidjećeš!
ŽANA: Neću vidjeti, ubiću se!
SUZANA: Pa ja se zbog takvog idiota ne bih ni malo sekirala.
ŽANA: Kad sam glupača glupa.
SUZANA: Nisi.
ŽANA: Pa nisam, valjda, glupača pametna?
SUZANA: Ti uopšte nisi glupača. Onako dobre ocjene u školi ne može imati jedna glupača, nego samo jedno tako veliko štrebalo!
ŽANA (skoči veselo): Ma ko je štrebalo?! ...(počne da je juri po bašti)... Sad ću ti pokazati kako štrebalo bije!
SUZANA: Uhvatit ćeš me, al' u panjevima!
ŽANA (sjedne na stolicu): Kad spomenu panjeve, gdje je onaj tvoj?
SUZANA: Otišao je kod bake na selo.
ŽANA: Tamo mu je i mjesto!
SUZANA: Opet ti?!
ŽANA: Ne podnosimga, pa bog!
SUZANA:Zašto? Šta ti je on kriv?
ŽANA: Ne znam. Nemam ama baš nikakav opipljiv razlog, ali ga ne podnosim!
SUZANA: A on tebe obožava.
ŽANA (iznenađeno): Stvarno?!
SUZANA: Da, najbolje svoje viceve pravi na tvoj račun!
ŽANA (skoči veselo): E, sad si stvarno gotova! ...( počne da je juri)... Kad te ja sredim ti ćeš biti najbolji njegov vic... Odvešće te na svoje bajno selo, kod svoje bajne bake da mu služiš kao strašilo za ptice!
SUZANA: Nemoj, Žanice, nemoj molim te!... Pa ja sam ti najbolja prijateljica, zar si to zaboravila?!
2. Pojava
BADŽA i pređašnji
BADŽA (prvo malo stoji i gleda ih kako se jure, a onda jako zvine; kada se one iznenađene zaustave, on mangupski, s kuka na kuk, ušeta na scenu): Šta je vama, djevojke? Da vam, možda, sunce nije udarilo u glavu?
ŽANA: Ma, daj, Badžo, zar ne možeš bar jedanput doći kao čovjek?!
SUZANA: Istraumirao si nas.
BADŽA: Šta sam trebao? Da se i ja jurim sa vama?
ŽANA: Pa ne bi ti škodilo malo treninga.
SUZANA: Trebat će ti u životu.
BADŽA: Neće. Meni neće.
ŽANA: A zašto to ...(imitira ga)... tebi neće?
BADŽA: U mom životu neće biti trke ni jurnjave... Stajaću na krmi svoga broda i promatrati kako more zalazi u sunce.
SUZANA: Valjda obratno.
BADŽA: Šta obratno? Neće valjda krma stajati na meni?
SUZANA: Ne rekao si da ćeš gledati kako more zalazi u sunce, a koliko ja poznajem geografiju, to se nikada nije dogodilo i nikada se neće ni dogoditi.
ŽANA: Ne zalazi more u sunce, nego sunce u more.
BADŽA: Ja nisam tako rekao!
SUZANA i ŽANA: Jesi!
BADŽA: Stajaću na krmi svoga broda i kako sunce tone u Tihi okean.
SUZANA: Bogami, taj Tihi okean zna i da ne bude tih. Čitala sam da u vrijeme oluje na njemu budu talasi veliki po trideset metara.
BADŽA: Pa šta. Kada imaš dobru i iskusnu posadu, nema problema.
ŽANA: A ti ćeš je imati?
BADŽA: Da, ja ću je imati. I to kakvu posadu! Posadu snova, samo dobri stari morski vukovi.
ŽANA: Ili će to, možda, biti morski psi?
SUZANA: Ili samo psi?
BADŽA (dok se one smiju): Samo se vi smijte! Ko se zadnji smije, najslađe se smije.
ŽANA: A predzadnji?
BADŽA: Šta, predzadnji?
ŽANA: Šta će biti onome ko se predzadnji smije?
BADŽA: Poješće ga morska krava!
3. Pojava
MAJA, NEDA i pređašnji
MAJA (s kapije): Ćao...
NEDA: ... Društvo!
MAJA: Kako...
NEDA: ...Ste?
BADŽA: Pa bolje da govorite uglas, nego što se tako nadopunjujete.
SUZANA: Maja i Neda.
ŽANA: Prst i Nokat. Je li istina da ste baš sasvim nerazdvojne?
MAJA: Da, šta ima...
NEDA: ... Tu loše?
ŽANA: Pa ništa, samo pitam.
SUZANA: Još nismo svi.
MAJA: Ko...
NEDA: ...Nedostaje?
BADŽA, SUZANA i ŽANA (uglas): Davež!
MAJA: On uvijek...
NEDA: ... Stiže zadnji.
4. Pojava
DAVEŽ i pređašnji
DAVEŽ: Malo kasnim, ali stižem
i prašinu putem dižem!
SUZANA: Evo ga i on napokon stiže na vrijeme, sa rekordno malih 16 minuta zakašnjenja.
DAVEŽ: Neki minut dolje gore
Deset dana prije zore.
BADŽA: Stihoklepac.
ŽANA: Pa zar na tvom brodu ne bi trebao neko kao on, Davež?
BADŽA: Malo si polupala lončiće. Na dvorcu, a ne na brodu je dvorska luda.
DAVEŽ: Sve dok sanjaš ti o moru
Kvasi gaće u lavoru!
BADŽA (krene prema njemu prijeteći ): Ako te ja dohvatim istrest ću te iz gaća!
MAJA: Prestanite...
NEDA: ... Smjesta!
SUZANA: Daj, sjedajte da se na brzaka dogovorimo za sutra ...(svi sjedaju)... Jeste li obezbijedili odobrenje roditelja za naš sutrašnji izlet?
ŽANA (dok ostali uglas potvrđuju): Ma tiše, djeco, nismo na političkom sastanku!
SUZANA (kad se umire): O kej, idemo dalje. Skup je ujutro pred kinom u šest. Ko zakasni neka se vrati kući ili neka nas slijedi i stigne! A sada razlaz! (svi odlaze razgovarajući uglas)
ZAVJESA
DRUGA SLIKA
Pred zavjesom kutak u Suzaninoj sobi. Mali stolić i stolna lampa. Ona sjeda, uzima dnevnik, lista ga i smješka se
1. Pojava
SUZANA
SUZANA: Šta danas da upišem u dnevnik? Izdešavalo se mnogo toga. Moji se žale na naporan dan i probleme. Koji njihovi problemi?! Da ne zakasne na posao, da ručak ne zagori, da ne isključe struju i te bezvezarije. Kada mu „Zvijezda“ izgubi, tata bi pucao iz topa, a mamu je tata opet naljutio, jer je nakon posla svratio s prijateljima na po jednu smrdu. Bože, gdje to oni žive? U kojem svijetu? Zar je problem da li će mama za prilog napraviti restani ili pire krompir? A i taj glupi fudbal! Toliko mladih i lijepih, odraslih ljudi juri za onom loptom, vuku se tuku po terenu i previjaju kao neke bebe, a nekoliko hiljada tata se nervira, psuje i galami na stadionu u isto vrijeme, kada njihova djeca vode borbu za život, za opstanak. Mama kao da je zaboravila kako je bila zaljubljena do besvijesti u tatine lijepe plave oči, nego ga sad mrzi i smisliti ne može zbog par čašica, a i on, kao njoj za inat, uvijek svrati sa tim čika Perom na po jednu. Lako je njima, oni će sve to brzo zaboraviti i opet će se smijati i plesati na proslavi Nove godine, a šta ću ja? Kako da izađem na kraj sa svojim problemima? Kakvo selo i kakva baka na selu? Znam ja zašto on ide tamo, zbog one nekakve Ljubice, poljubila ga ona, dabogda, u hladno čelo!... Bože, kako su bajke lijepe. U njima možeš sve. I u mašti, kaže nastavnica srpskog. Lijepo odmaštaš nešto i kasnije kao da ti se stvarno dogodilo. Voljela bih kada bih imala sestricu, ako ne bliznakinju, onda malo mlađu od mene. Svaka čast Žani, ona mi je kao sestra, ali samo kao, a ne prava sestra. Ali njoj onaj njen Dejan, pravi toliko problema, da nema vremena još i za mene, ali kad bi bilo...
2. Pojava
PAHULJICA i SUZANA
Mali muzički i svjetlosni intermeco – Suzanin san – s desne strane joj dolazi „nestvarna djevojčica, njena vršnjakinja Pahuljica, blago se smješka i sva je usporena, a lijepo i nekako neobično obučena.
SUZANA: ... Da imam sestricu, da je lijepa, nježna, pametna i dobra. Kako ću je nazvati...?
PAHULJICA: Pahuljica.
SUZANA (pogleda je sa smješkom): Da, Pahuljica. Ti ćeš, Pahuljice moja, živjeti samo u mojoj mašti. Niko za tebe neće znati, čak ni moj dnevnik, ni Žana. Bićeš tu uvijek...
PAHULJICA: Kada bude potrebno.
SUZANA: Da. Kada bude potrebno, kada sam sama i tužna...
PAHULJICA: Ja mogu, Suzana, da budem kraj tebe i kada nisi sama, jer i onako me niko ne može ni vidjeti ni čuti, samo ti. A zašto moraš biti tužna? I zašto da budeš tužna? Mlada si, lije, pametna, vrijedna...
SUZANA: Polako, polako, još ću se i uobraziti. Nisam ti ja ništa od svega toga. Ti si dio mene, iz moje si mašte, pa sad ispada da ja tako o sebi mislim, zar ne?
PAHULJICA: Ne. Ja jesam dio tebe ali o svemu ja mogu imati svoje mišljenje, a moje mišljenje je da ne moraš uvijek da budeš tužna i zabrinuta.
SUZANA: Pa i nisam.
PAHULJICA: Naravno da nisi. Ti si jedna sretna djevojčica koja je u tom životnom razdoblju da se svijet vrti oko tebe. Kada moraš brzo reagovati i znati šta hoćeš.
SUZANA: A šta hoću?
PAHULJICA: Ne znaš?
SUZANA: Ne znam... U stvari znam, ali... Ne znam.
PAHULJICA: Pa i ne moraš baš uvijek da znaš šta hoćeš, nego onako, uglavnom. Moraš imati neki, recimo, krajnji cilj. Imaš li ga?
SUZANA: Imam... U stvari, nemam ... Ne znam.
PAHULJICA: Znat ćeš, ne boj se. Kada ga budeš imala, znat ćeš.
SUZANA: Šta bi ti uradila da si na mom mjestu?
PAHULJICA: U vezi čega?
SUZANA: Ne znam, onako uopšte.
PAHULJICA: Pa... što se tiče Žane...
SUZANA: Ne, ne Žane i njenog Dejana, ni bilo koga uopšte, nego onako, kako da kažem, što se mene tiče.
PAHULJICA: Ne bih uradila ništa, jer kao što si rekla mami, sve je pod kontrolom.
SUZANA: A je li stvarno?
PAHULJICA: Jeste, Suzana, jeste. Ne sekiraj se, nego idi da spavaš, jer ujutro moraš poraniti. Čeka te naporan ali lijep dan. Tvoj prvi grupni izlet bez roditelja.
SUZANA (ustaje): Da, u pravu si. Laku noć
Uz mali muzičko-svjetlosni intermeco one odlaze svaka na svoju stranu.
TREĆA SLIKA
Proplanak lijep i osunčan. S desna stižu jedno po jedno, vjerovatno se kolona otegla. Kako ko ulazi, tako umorno sjeda na livadu ili panj.
1. Pojava
BADŽA, potom MAJA i NEDA
BADŽA:Ura! Stigao sam prvi! Tako to rade budući moreplovci! Nema te prepreke koju ne možemo savladati ...( gleda na sat)... Da sam i sto puta do sada dolazio ovamo ovo bi mi bio rekord. Hodao sam tačno 3 sata, dvadeset jednu minutu i 2 sekunde... Manje-više. Gdje su ostali ...(gleda odakle je došao)... A, evo ih.
MAJA (umorno se strovali na travu): Bože. Pući će mi...
NEDA: ... Srce. Gotova sam
BADŽA (nadmeno): Šta je, djevojke? Umorile se, a?
MAJA: Pa znaš li...
NEDA: ... Čovječe, kako ti juriš?
MAJA: Pa šta, tako se i ide na planinu. Ako hoćete da planinarite, morate za to imati i kondiciju, a biti spreman i na velike napore. Morate biti odvažne i snažne, a ne mamine maze.
NEDA: Nismo mi...
BADŽA: ... Mamine maze!
MAJA: Ali je ovo...
NEDA: ... Stvarno naporno.
MAJA: Jesmo li...
NEDA: ... Stigli?
BADŽA: Jesmo, narode, stigli smo. To vam je to. Ovdje ćemo se ulogorit, samo da stignu i ostali.
MAJA (pogledaju istovremeno u pravcu odakle su došle): Evo ide...
NEDA: ... Još neko
BADŽA (okrene se i pogleda, a potom s nipodaštavanjem): Davež!
2. Pojava
DAVEŽ i pređašnji
DAVEŽ (veselo ulazi): Čim čujete pseći lavež,
Znajte da je stig'o Davež!
BADŽA: E jesu ti neki stihovi... Kasniš, kasniš!
DAVEŽ: Ne kasnim
MAJA: Kasniš, stigao si...
NEDA: ... Poslije nas.
DAVEŽ: Zastao sam uz put, gledajući gljive. Ima ih fenomenalnih!
BADŽA: Gljive? Fuj! Nisam lud da se otrujem.
DAVEŽ: Ne možeš se otrovati gljivama ako znaš koje su jestive a koje ne, jer pazite, nisu sve...
BADŽA: Dobro, dobro! Nećeš nam sad valjda još i predavanje o gljivama držati. Olabavi malo, mame ti.
DAVEŽ: Gdje su ostali?
MAJA: Da se nisu...
NEDA: ... Izgubile?
BADŽA: Još bi nam samo to trebalo.
DAVEŽ: Kakvi izgubile, samo su se tete malo zadržale, jer kada one krenu uz planinu, to vam je kao kada puž...
BADŽA: Kako ti se dopada ovaj proplanak? Tu sam sa tatom bio još prošle godine. Priznaj da je fenomenalan.
DAVEŽ: vidio sam i boljih-
MAJA (gleda preko publike): Vidite, kako se...
NEDA: ... Odavde vidi naš grad.
MAJA: Kako je lijepo eno i...
NEDA: ... Naše kuće, ala je daleko!
BADŽA: Daleko, nego šta.
DAVEŽ (svi gledaju): E, tamo smo, moji mili,
pre dva sata i mi bili!
BADŽA: Tri sata, dvadeset jednu minutu i 2 sekunde je meni trebalo da stignem ovdje, a nekim... (pogleda u njega)... i mnogo, mnogo više
3. Pojava
ŽANA i pređašnji
ŽANA (polako se prikrada iza njih pa drekne): Vuk, eto vuka! Bježite, eto vuka!
BADŽA (dok svi usplahireni jure tamo-ovamo tražeći zaklon):Bože, vuk, kakav vuk?!
ŽANA: Pravi, pravcati vuk sa ovolikim zubima!
MAJA: Jesi li...
NEDA: ... Ga vidjela?!
ŽANA: Jesam, majke mi!
DAVEŽ: Gdje? Gdje si ga vidjela?
ŽANA (sjedne mirno na panj): Prije par dana u zoološkom vrtu u kavezu. Pravi, pravcati živi vuk sa ovolikim zubima!
BADŽA (svima lakne): 'Ajde, Žana, što nas isprepada!
DAVEŽ: Kako koga, mene bogami nije ni malo. Ja znam da, pogotovo u ovo doba, ovako blizu grada, vukova niti ima niti može biti, jer, znate, vukovi su vam u stvari...
BADŽA: Dosta, bre, dosta! Pa o čemo god da se rai ili govori, ti bi nam odmah predavanje držao. Baš si pravi davež!
MAJA: Ja sam se, bogami...
NEDA: ... Sasvim prestravila.
ŽANA: A ti, Badžo, kako misliš da budeš neustrašivi moreplovac, kada se tako lako prepadaš?
BADŽA: Drugo je to na moru. Svuda oko tebe voda, a ti na na brodu sa jakom iskusnom posadom.
DAVEŽ: A ovdje ti je kakav kapetan, takva i posada, sve sami strašljivci, nego, gdje li nam se to Suzana zadržala?
MAJA: Da nije...
NEDA: ... Zalutala?
ŽANA: Ne vjerujem, pa nije mala.
DAVEŽ: Da nije, možda, jela one otrovne gljive, jer, znajte, to sa gljivama, to vam je jako opasna stvar. Neke od njih izgledaju lijepe i prave, a u stvari su otrovne. Kod gljiva vam je najvažnije...
BADŽA: E, baš si mi se, davežu jedan, popeo na vrh glave sa tim gljivama. Šta si ti – profesor?
DAVEŽ: Nisam, samo kažem...
BADŽA: Dosta, bre! Dosta!
MAJA: Možda bi je...
NEDA: ... Trebalo potražiti?!
ŽANA: Slažem se. Idi ti, Davežu, traži je.
DAVEŽ: Idem.
BADŽA: A mi ćemo se, u međuvremenu, ulogoriti. 'Ajde, djevojke, na posao ...(dok ostali skaču i prave logor)... Žana, daj tu muziku.
4. Pojava
Pređašnji bez DAVEŽA
MAJA: Gdje da...
NEDA: ... Stavimo stvari?
BADŽA: Stavite ih negdje u kraj, da nam ne smetaju ...(igra uz muziku, pjevouši i razapinje šator)... La,la,la,la,la,la,la,la,la,la,la,la,la...!
5. Pojava
SUZANA i pređašnji
SUZANA: Ćao, narode, izvinite što kasnim ...(osvrće se)... A gdje je Davež? Još nije stigao? Da se nije izgubio?
MAJA: Otišao je tebe...
NEDA: ... Da traži.
SUZANA: Mene? Zašto mene?
MAJA: Mislili smo...
NEDA: ... Da si se izgubila.
BADŽA: Zalutala.
SUZANA: Ja? Ja da zalutam? Pa nisam, valjda, mala!
ŽANA: Nisi mala, naravno, ali, bogami, nisi ni velika, a šuma je šuma.
SUZANA: Pa ko je i šuma, nije džungla.
MAJA: Nije, ali ima...
NEDA: ... Raznih životinja.
SUZANA: E, baš.
BADŽA: Ima, jakako da ima, a i ko zna kakve se protuve motaju ovuda. Mogu te oteti i prodati u bijelo roblje.
MAJA: Šta ti je...
NEDA: ... To, bijelo roblje?
BADŽA: Mnogo gadna stvar. Razni bjelosvjetski kriminalci ukradu tako neke djevojčice, pa ih kasnije prodaju Arapima za robinje.
MAJA: Pa ne bi na...
NEDA: ... Suzani baš zaradili.
SUZANA (patetično): Ha! Ha!
ŽANA: A mislite da ste vas dvije nešto bolje?
MAJA i NEDA (uglas): I jesmo!
BADŽA: Dosta, djevojke! Pa mi smo došli na izlet da se zabavimo, a ne da se svađamoi prepucavamo. To prepustite velikima.
ŽANA: Što li se to Davež zadržao?
MAJA: Da se i on...
NEDA: ... Nije izgubio?
BADŽA: E, od njega me to ne bi iznenadilo ...(iz daleka se čuje strahovit jauk)... To je on ...(osvrće se)... Odakle li je samo došao taj jauk?!
MAJA i NEDA (uglas, pokazujući prstom u suprotnim smjerovima): Otamo!
ŽANA (krene u trećem pravcu): Ma ne, ovamo ...(pođe)... Šta li mu se to dogodilo?!
BADŽA: Pusti, Žana, ja ću! ...(zaustavi je, a on pođe)... Vi, djevojke, ostanite tu i nemoj da mi se razilazite! (ode)
6.Pojava
Pređašnji bez BADŽE
MAJA: Što se pravi...
NEDA: ... Važan!
SUZANA: Ne pravi se važan. On je muškarac i hoće da nas zaštiti.
ŽANA(gleda za Badžom): Ma gdje ode tamo? ...( pođe)... Brat mi je ovamo... Odoh ja da vidim!
7. Pojava
MAJA, NEDA i SUZANA
MAJA: Pa gdje će...
NEDA: ... Sad ona?
SUZANA: Ode da traži brata ...(pono se čuje jauk )... Jao, bože, šta li mu se to događa? ...( pođe)... Moram ga naći.
MAJA (Kad Suzana krene ): Ma nije tamo...
NEDA: ... Nego ovamo! (odu)
8. Pojava
DAVEŽ
DAVEŽ (prvo je pozornica malo prazna, a potom se ušulja): He, he... Baš sam ih prešao. Par jauka sa par strana i oni ti se odmah razlete na sve strane. Dobar štos ...(osvrće se)... Gdje da se sakrijem? ...(uvuče se u šator)... E, ovdje me sigurno neće tražiti.
9. Pojava
BADŽA i SUZANA
BADŽA (uđu sa dvije različite strane): Ima li ga?
SUZANA: Nema. Tako me je strah! Nisam trebala ovo organizovati. Ako mu se šta dogodi za sve ću ja biti kriva.
BADŽA: Šta mu se ima dogoditi?
SUZANA: A oni stravični jauci? Kao da ga neko, bože mi oprosti, dere. I to prvo sa jedne, a zatim sa druge strane.
BADŽA:To me i brine. Kao da ga je neka zvijer zgrabila i vuče ga kroz šumu.
10. Pojava
Pređašnji, MAJA i NEDA potom ŽANA
BADŽA (kad njih dvije uđu): Ima li ga?
MAJA: Kao da je...
NEDA: ... U zemlju propao!
SUZANA: Ja ću se onesvijestiti!
BADŽA: Nemoj, Suzana, sad i ti da mi praviš neprilike. Polako, smirite se, bez panike.
ŽANA: Lako je tebi reći bez panike. Nije tvoj, nego moj brat!
BADŽA: Znam, Žana, ali moramo se smiriti i organizovati da ga tražimo.
MAJA: Ja bogami, više...
NEDA: ... Ne mogu. Pala sam...
MAJA: ... S nogu.
SUZANA: I ne morate, mi ćemo ga potražiti.
BADŽA (pokaže na Maju i Nedu): Vas dvije ostanite ovdje, ja idem ovamo, ti Žana tamo, a ti Suzana tamo. Ko ga prvi nađe neka zove ostale!
11. Pojava
MAJA, NEDA i DAVEŽ
MAJA: Pa neka idu, kad su...
NEDA: ... Ludi. Mi, bogami...
MAJA: ...Nećemo. Nismo mi svoje noge...
NEDA: ... Našle na putu.
DAVEŽ (iz šatora izmjenjenim glasom zavija): Auuuu!
MAJA (trgnu se): Šta je to...
NEDA: ... Bilo?
DAVEŽ: Ko je to u mojoj šumi?!
MAJA (zagrle se prestrašeno): Jesi li čula, to je...
NEDA:... Nešto strašno! Ko, ko...
MAJA: ... Ko je to?
DAVEŽ (izlazi iz šatora, a one ga ne vide; ogrnuo se čebetom, na glavu je navukao hlače naopačke, a na uzdignutim rukama ia patike – kao dupli čovjek bez glave): Ja sam strašni Šumski duh! Šta radite u mojoj šumi?
MAJA: Mi, ova, mi smo...
NEDA: ... Na izletu... Nismo mi...
MAJA: ... Krive, to je...
NEDA: ... Suzana, ona nas je...
MAJA: ... Nagovorila! Nemoj...
NEDA: ... Nas, nego...
MAJA: ... Nju, nju i...
NEDA: ... Onog Badžu, oni su...
MAJA: ... Krivi, oni!
DAVEŽ: Sve ću vas pojesti. Već sto dana nisam nikoga pojeo, pa sam jako gladan. Prvo ću pojesti vas, a onda i ostale!
MAJA: Jao, bježimo...
NEDA:... Odmah! (odjure)
12. Pojava
DAVEŽ, BADŽA i SUZANA
BADŽA (uđe sa druge strane, kada se Davež uvukao u šator): Ej, gdje odoše one dvije?!
SUZANA: Odjuriše, kao da ih zmije jure?!
BADŽA: Mora da su se nešto prepale.
SUZANA: Šta ih je tako zaplašilo?
DAVEŽ (iz šatora kao prije): Auuuu!
BADŽA (trgnu se): Šta to bi?
SUZANA (prestrašeno): Ne znam, kao da nešto zavija!
BADŽA (osvrće se prestrašeno): Šta li je to moglo biti?
SUZANA (primiče mu se): Šta ili ko?!... Badžo, ja se bojim!
BADŽA (pokušava da glumi hrabrost): Ma nema čega da se bojiš, ovo je mirna šuma, blizu je grada i...
DAVEŽ (iz šatora kao prije): Auuuu!
SUZANA: Jao, evo ga opet! ... To je neka zvijer!
BADŽA: Ili je možda...
DAVEŽ(izađe kao maločas): Strašni Šumski duh!
SUZANA (vrisnu od straha): Jao!
BADŽA: Bježimo! (odjure za Majom i Nedom )
13. Pojava
DAVEŽ, potom ŽANA
DAVEŽ (urla za njima sa podignutim rukama a kojima su patike): Auuuu!
ŽANA (prilazi mu s leđa; prvo se malo trgne, zatum nasmiješi, prišulja mu se s leđa i zgrabi ga kao sa kandžama oko struka – zareži i zalaja kao pas): Grrr, av... Av!
DAVEŽ (padne u strahu i pokušava da se demaskira): Jao, majko moja, poješće me vuk!
ŽANA (ne da mu da se oslobodi maske, laje i „grize“ ga rukama, kao da su kandže): Grr, av... av...av...
DAVEŽ (galam): Upomoć!... Spšavajte me!... Badžo, pomagaj!
14. Pojava
DAVEŽ, ŽANA, BADŽA, SUZANA, MAJA i NEDA, potom PAHULJICA
MAJA: Žana, pazi, to je...
NEDA: ... Strašni Šumski duh!
BADŽA: Trebalo bi biti oprezan!
SUZANA (smješka se): Prije bih rekla da je to...
SVI (kad ga Žana demaskira): DAVEŽ!
MAJA (ljuto): Idiote, ti si jedan...
NEDA: ... Idiot!
DAVEŽ: Samo sam se šalio.
ŽANA: A ja sam se stvarno uplašila za tebe.
BADŽA: Ja sam se malo brinuo, ali uplašio nisam.
SUZANA: Jok, nisi, bježao si kao zec!
BADŽA: Ne, to je bilo taktičko povlačenje.
SUZANA: Da, znam, umalo nismo noge polomili povlačeći se kao zečevi.
MAJA: Davežu, da znaš, ovo ti nikada...
NEDA: ... Neću oprostiti!
DAVEŽ: Pa kažem vam, samo sam se malo našalio, kako bi nam izlet bio zabavniji.
ŽANA: Meni si ga upropastio!
BADŽA (prilazi mu): E, sad ću da te bijem!
DAVEŽ (skoči i sakrije se iza Žane i Suzane): Daj, Badžo, šta ti je? Zar ne znaš za šalu?!
BADŽA (pokušava da ga dohvati): Daću ja tebi šalu, samo da te dohvatim.
SUZANA: Smiri se, Badžao.
ŽANA: Ostavi čovjeka na miru.
MAJA: I treba...
NEDA: ... Da ga biješ!
BADŽA: I hoću!
ŽANA: E, vala nećeš. Ako će ko da ga bije, to ću biti ja, ali ne ovdje nego kada dođemo kući.
DAVEŽ (dok je ona to govorila, brzo se uvukao u šator i donio u svom planinarskom šeširu mnogo šumskih jagoda; zvanično): Dame i gospodo, u znak zahvalnosti što ste mi oprostili...
MAJA: Nismo ti...
NEDA: ... Oprostili!
DAVEŽ: Imam za vas mali dar – pun šešir divljih jagoda, koje sam samo za vas ubrao!
MAJA: Jagode! E, sad smo ti...
NEDA: ... Oprostili!
BADŽA: Pa kad su jagode u pitanju ...(služe se)... I ja ti od sveg srca praštam
SUZANA: Jagode su jedna milina božija, a ove šumske pogotovo!
ŽANA (svi se služe): E, stvarno si se iskupio. Evo, neću da te bijem ni kući kad dođemo, časna riječ.
SUZANA: A ja ću za nagradu da te poljubim ...(pusi ga u obraz)... Eto, hvala ti za jagode!
MAJA: Bogami, ovaj izlet...
NEDA: ... Iziđe na dobro.
DAVEŽ (uzme limenku soka i kao sa mikrofonom pođe da imitira TV voditelja; publici): Dragi naši TV gledaoci, dobro došli u našu emisiju koja se zove „Maštovnik“. Evo pred vama su djeca Ulice jorgovana i sada će pred vama da otvore svoja srca i iz njihovog najčuvanijeg ugla iznijeti svoja najiskrenija maštanja ...(prilazi Badži)... Evo, da predstavim i ovog junaka, budućeg moreplovca Badžu... Badžo, kaži za naše TV gledaoce o čemu maštaš?
BADŽA (prihvati igru): Pa znate, okean je veliki i na njemu ima mjesta za sve. Evo, ja asam odlučio da ću biti moreplovac i to okeanski.
SUZANA: Valjda, prekookeanski?
BADŽA: Pa nisam ja brod pa da budem prekookeanski, nego mornar, moreplovac okeanski. Ne idem ja preko okeana, nego brodom po okeanu.
ŽANA: Pa zašto si onda mornar, što nisi okeanar?
DAVEŽ: Molim vas, gospođice Žana, nemojte da zbunjujete mog sagovornika... Izvolite, gospodine Badžo, o vašim maštanjima mi razgovaramo.
BADŽA: Maštam o tome kako stajim na krmi svoga broda i posmatram kako...
SUZANA i ŽANA (uglas): More zalazi u sunce!
BADŽA (dok se svi smiju): Ne, nego kako sunce tone u Tihi okean.
DAVEŽ (prilazi Maji i Nedi): A ove dvije lijepe djevojke koje se zovu Maja i Neda, a ostali ih zovu „Nokat i Prst“, jer su toliko nerazdvojne prijateljice da čak i razmišljaju istovremeno, šta one maštaju?
MAJA: Pa znate, mi...
NEDA: ... Malo maštamo, vrlo...
MAJA: ... Rijetko.
DAVEŽ: Da, a kada to ipak radite o čemu maštate?
ŽANA: Ili, možda, bolje da ih pitamo o kome maštaju?
MAJA: Nemamo mi te vaše...
NEDA: ... Bubice. Željele bismo biti...
MAJA: ... Filmske glumice ili...
NEDA: ... Balerine.
SUZANA: Ja sam u svojoj mašti izmislila Pahuljicu... (iza nje se pojavi Pahuljica, koju niko sem Suzane ne vidi)... Ona je jedna lijepa djevojčica, moja sestra.
ŽANA: Neko kao ja?
SUZANA: Da, neko kao ti, samo što ona nema svojih problema. Ako i ima problema to su joj moji problemi.
BADŽA: Naš narod kaže: „Samo budala nema problema“.
PAHULJICA (Badži koji je ne primjećuje): Budala si ti!
SUZANA (Pahuljici): Tiše, čuće te.
PAHULJICA (sa smješkom): Pa znaš da oni ne mogu ni da me vide ni da me čuju.
BADŽA: Ko će me čuti?
SUZANA: Nisam tebi ništa rekla!
MAJA: Priča sama...
NEDA: ... Sa sobom.
PAHULJICA: I to je bolje nego se naglabati sa vama ... dvojnicama.
SUZANA (smije se): Baš si luda!
MAJA: Nisam ja...
NEDA: ... Luda, ti si...
MAJA: ... Luda.
DAVEŽ: A kakva je ta tvoja Pahuljica, možemo li je vidjeti?
SUZANA: Ne možete je ni vidjeti ni čuti, to samo mogu ja.
BADŽA: A zašto samo ti?
ŽANA: Pa ona je, glupsone, u njenoj mašti, a tamo za tebe nema mjesta.
DAVEŽ (priđe Suzani i unese joj se u lice): A da ja malo virnem kroz tvoje oko u tvoju maštu, smijem li?
SUZANA (odgurne ga): Bježi, Davežu!
BADŽA: Ma šta me briga za tu tvoju Snjegoljicu, ja imam svoj brod!
PAHULJICA: Snjegoljica si ti, slonu!
SUZANA: Nije Snjegoljica, nego Pahuljica.
MAJA: Kao...
NEDA: ... Snijeg.
DAVEŽ: U sred ljeta?!
ŽANA: Suzana ima Pahuljicu, Badža brod, a ja, Davežu tebe. Kakav si davež, ni odmaštati te ne bih mogla.
MAJA: Mi imamo...
NEDA: ... Svoje snove.
SUZANA (Davežu): A ti? O čemu ti maštaš? Šta ćeš biti kad budeš veliki?
BADŽA: Biće veliki davež!
DAVEŽ: Ne. Biću profesor. Profesor biologije.
ŽANA: Jao što će da udavi djecu sa onim svojim gljivama.
PAHULJICA: pitaj ih, Suzana, da li se ičega boje?
SUZANA: A da li se ičega bojite?
BADŽA (dok Davež ulazi u šator): Ne. Ja se nikada ničega ne bojim. Kada samo pomislim kakvi me izazovi čekaju u budućnosti, bure i nevere, pa pusta i još neistražena ostrva, nemam vremena za strah.
ŽANA: Bojim se... bojim se mraka i oluje.
MAJA: A ja...
NEDA: ... Zmija, one su tako...
MAJA: ... Ljigave i opasne.
BADŽA (pogleda na zemlju iza njih i drekne): Pazi, zmija!
ŽANA (kada ove dvije vrisnu i skoče): Nemoj, Badžo, da si vbezobrazan! I mene si oprepao! Kako bi bilo tebi da tebe neko tako prepadne?
BADŽA: Mene ne može niko prepasti. Plaše se samo glupe ženske.
PAHULJICA: A ti si jedan glupi muški!
SUZANA: Ti ga ne voliš, očito.
MAJA: Koga ja to...
NEDA: ... Ne volim?
PAHULJICA: Ne, ti ga ne voliš, ne zaboravi, ja sam dio tebe. Ja samo izražavam dio tvojih osjećanja.
SUZANA: Pa dobro, malo je napadan i sit sebe.
BADŽA (Žani): Ona je skroz odlijepila, mame mi!
ŽANA: Ma nije, samo se zamislila nešto.
MAJA: To tako...
NEDA: ... Počinje
ŽANA: Šta?
MAJA: Pa to...
NEDA: ... Kad polude.
BADŽA: Kad otkače!
ŽANA (ljutito): Odlijepili, poludili i otkačili ste vi, a ne moja najbolja prijateljica, sram da vas bude ...(pođe da se prema)... Već mi vas je dosta! Suzana, idemo!
MAJA: Pa šta ti...
NEDA: ... Bi? Što se...
MAJA: ... Naljuti, odjednom?!
BADŽA: Pa nismo ništa tebi rekli.
SUZANA (dok Pahuljica odlazi): Pusti ih, Žana, nisu oni krivi.
ŽANA: Jok, nisu oni krivi. Oni su bili i lijepi i pametni samo su ih zamijenili u porodilištu.
MAJA (gleda preko publike): Gledajte...
NEDA: ... Sunce zalazi!
BADŽA: Vrijeme je za pokret!
SUZANA: Kakav divan prizor!
BADŽA: Biće meni prizor od mog starog ako ne ođem na vrijeme kući.
DAVEŽ (ponovo maskiran izjuri iz šatora): Aaaaaa! Ja sam strašni Šumski duh! ...(svi vrisnu i otrče, a on za njima)... AAA!
ZAVJESA
Višegrad, 2006.
